admin 
Svi se pitaju kako je moguće, kad čuju istinu – zalede se
Bosanac koji govori više od 73 jezika oduševljava ceo svet, a mnogi ne mogu ni da poveruju kako je moguće da tolike reči zapamti! Stacionirao se u Beči, ali preko 200 dana godišnje putuje.
Muhamed Mešić (39) je pravo čudo sa naših prostora! Naime, ovaj pravnik i poliglota iz Tuzle govori preko 73 jezika, nove neprestano uči, a njegov posebni talenat ljudi smratraju fenomenom! Prvi strani jezik je naučio sasvim spontano, dok je bio sa svojom porodicom na letovanju u Grčkoj. I to nije sve, već sa 16 godina se nalazio na veoma važnoj poziciji – obavljao je ulogu gradskog odbornika. Dobitnik je prestižne nagrade “Brainswork Make a Difference Award” 2010. godine.
Kada je došao na svet 1984. godine niko nije mogao ni da pretpostavi kakav jezički genije će biti! S 26 godina govorio je već 56 jezika.
Muhamed je osnovnu i srednju školu završio u Tuzli, a za vreme rata je često sretao vojnike UNPROFOR-a iz Švedske, Pakistana, Norveške i iz čiste radoznalosti, pokupio nekoliko reči na švedskom, urdu i norveškom.
Do sada je radio u preko 20 zemalja na čak četiri kontinenta, a bio je savetnik predsednika Makedonije i savetnik gradonačelnika Tuzle. Trenutno je šef odeljenja za osiguranje i viši savetnik u “Keller Grundbau” u Beču. U austrijskog prstonici diplomirao je i pravo.
Ovaj jezički genije bez greške govori 12 jezika, a može sa lakoćom da se sporazumeva na još 61 stranom jeziku.
– Prvi živi kontakt sa stranim jezikom bio mi je s grčkim, kada sam kao mali sa svojim roditeljima bio na letovanju u Grčkoj. Da, eto upravo to me je strašno inspirisalo. Sedeo sam u hladu i slušao kako gazdarica i njena ćerka razgovaraju o svakodnevnim stvarima. Žena je rekla svojoj ćerki na grčkom, u bukvalnom prevodu, ‘ovo je mašina za veš’. Meni je ta reč ‚mašina za veš‘ ostala kao prva u sećanju – opisivao je Mugamed svoje učenje prvog stranog jezika.
Od hebrejskog do jidiša, japanskog i basjkijskog, nijedan jezik mu nije stran i brzo uči nove, a tvrdi da je njegova tehnika jednostava.
– Važno je imati želju, a ja sam je imao. Silna ljudska volja je čudo – ona je najčešće glavni “krivac” za naše uspehe. Svet na drugim jezicima izgleda drukčije, dok sva ta različita razmišljanja na stranim jezicima imaju sposobnost da stvore sasvim novu sliku nego samo na jednom jeziku. Perspektiva je različita kad jednu reč prevedete na nekoliko jezika – rekao je svojevremeno za Al Jazeeru.
Muhamedu je u proseku potrebno dve to tri nedelje za savladavanje elementarne komunikacije i osnova jezika.
– Znate, nekad nije dovoljno samo želeti, treba biti uporan. Tako je i kada su jezici u pitanju, kao i sve nauke. Morate da nađete način na koji najlakše i najefikasnije savladavate gradivo i, ako ste uporni, uspeh je neminovan epilog – istakao je.
Muhamed je rano počeo da čita i piše, a odmalena mu je bilo mnogo prirodnije da piše sdesna nalevo. Roditelji bi u ogledalu čitali ono što bi napisao, a i danas beleške na sastancima vodi na hebrejskom ili arapskom jeziku.
– Prema nekoj mojoj definiciji, jezik govorim tečno onda kada mogu da ostvarim samostalnu svakodnevnu komunikaciju, poput one koju imate kad sedite s nekim u autobusu. Jezike koje duže govorim i s kojima se duže družim, poput engleskog, italijanskog, portugalskog, turskog, jesu jezici koje govorim dosta dobro – skroman je Muhamed.
Na početku studiranja privlačile su ga nauke poput japanologije, semitistike i judaistike, a najbliža mesta za studiranje tih nauka bili su Beograd i Beč.
– Kako sam završio građevinsku školu, radim u građevinskoj kompaniji, a kako sam završio pravo, obavljam posao pravnika. S obzirom na to da veoma volim jezike i volim da putujem, da upoznajem ljude, druge kulture i zemlje, ovo je idealan angažman za mene. Od 360 dana u godini ja više od 200 dana provodim u avionu. Uvek putujem na razna predavanja, seminare, obuke… Ali ne žalim – zaključio je Mešić.
Naime, prema pisanju Vikipedije, kod njega je potvrđena jedna vrsta Savant-sindroma, a njegova nadarenost privlači akademske interese.
Savantizam je urođeni ili stečeni mentalni poremećaj u razvoju mozga, iz kojeg se kod osobe sa tim poremećajem razvija „nedosežan“ nivo umnih sposobnosti ili talenata u jednoj ili više oblasti. Njihovi spektakularni talenti su zapravo skup bogatih fino razlučenih sposobnosti širokog spektra, od apsolutnog pamćenja, preko fascinantne sinestezije do munjevitog računanja.
Iako postoj izvesna zajednička povezanost sa autizmom, zvanična psihologija i medicina ih ne grupišu u istu grupu, savantizam nije svrstan u grupu bolesti. Termin poremećaj za savantizam i druge mentalne poremećaje koristi se u klasifikacijama kako bi se izbegli veći problemi upotrebom termina kao što je bolest ili bolesno stanje. Izvor: Ivana Bogićević
administrator
